Zum Inhalt springen 
Kako odabrati ETF: Ultimate Vodič za Početnike
Uvod: Šta je to ETF i zašto je savršen početni korak?
Zamislite da želite da investirate u celu američku berzu, na primer u kompanije poput Apple-a, Microsofta ili Amazona, ali nemate dovoljno novca da kupite pojedinačne akcije svake od njih. Ili možda želite da ulažete u zlato, ali ne želite da ga fizički držite u sefu. Upravo ovakve i slične izazove rešava ETF (Exchange Traded Fund) ili berzanski fond.
ETF je, u najjednostavnijem objašnjenju, korpa različitih hartija od vrednosti (akcija, obveznica, roba) koja se kupuje i prodaje na berzi kao jedna obična akcija. Kada kupite jednu akciju ETF-a, vi zapravo kupujete mali udeo u svim kompanijama ili assetima unutar te korpe. To vam omogućava trenutnu diversifikaciju, što je jedan od najvažnijih principa uspešnog ulaganja.
Neki od najpoznatijih i najvećih ETF-ova na svetu su:
Vanguard S&P 500 ETF (VOO): Prati performanse 500 najvećih američkih kompanija. To je kao da kupujete mali deo celog američkog gigantskog privrednog tkiva.
iShares Core MSCI World (URTH): Prati širi globalni indeks, omogućavajući vam da investirate u velike i srednje kompanije širom razvijenog sveta.
Invesco QQQ Trust (QQQ): Usredsređen je na tehnološke kompanije koje kotiraju na NASDAQ berzi, poput Apple-a, Amazona i Tesle.
SPDR Gold Shares (GLD): Ovaj ETF vam omogućava da investirate u zlato, a da ga fizički ne posedujete. Svaka akcija ETF-a predstavlja određenu količinu zlata koja se čuva u sefovima.
Zašto je ETF najbolje rešenje za početnike?
Aplikacija na nasem jeziku.
Za one koji tek zakoračuju u svet ulaganja, ETF predstavlja neprocenjiv alat. Evo nekoliko ključnih razloga:
Diversifikacija uz minimalan ulog: Umesto da rizikujete stavljajući sav novac u jednu ili dve kompanije, jednom transakcijom kupujete udeo u stotinama ili hiljadama kompanija. To drastično smanjuje rizik.
Niska cena ulaska: Za cenu jedne akcije nekog ETF-a (koja može biti i nekoliko desetina evra), vi postajete vlasnik širokog portfolija.
Pasivno upravljanje i niski troškovi: Većina ETF-ova prati indeks, što znači da ih ne upravlja skupljeni tim analitičara koji donose subjektivne odluke. Zbog toga su troškovi upravljanja (TER – Total Expense Ratio) kod ETF-ova znatno niži nego kod aktivno vođenih fondova.
Pristupačnost i transparentnost: ETF-ovi se trguju tokom radnog vremena berze, baš kao i obične akcije. Možete ih lako kupiti i prodati po trenutnoj tržišnoj ceni. Plus, sastav fonda je potpuno transparentan i javno dostupan.
Fleksibilnost: Postoje ETF-ovi za gotovo sve asset klase, sektore i regione, omogućavajući vam da lako implementirate bilo koju investicionu strategiju.
Odabir pravog ETF-a može delovati kao složen zadatak, ali uz pravo znanje i sistematski pristup, svako može da pronađe prave fondove za svoj portfolio. U nastavku ćemo detaljno razbiti proces odabira na 5 ključnih koraka.
1. Šta je to indeks i kako je povezan sa ETF-ovima?
Da bismo razumeli ETF, moramo prvo razumeti koncept indeksa.
Indeks je, u suštini, teorijski portfolio hartija od vrednosti koji predstavlja određeni deo tržišta. On je kao „košarka“ puna akcija koja meri performanse određenog sektora, regije ili asset klase.
Najpoznatiji primeri su:
S&P 500: Meri performanse 500 najvećih kompanija u SAD.
NASDAQ-100: Prati 100 najvećih nefinansijskih kompanija na NASDAQ berzi (uglavnom tehnologija).
MSCI World: Globalni indeks koji obuhvata akcije velikih i srednjih preduzeća iz 23 razvijene zemlje.
DAX: Glavni nemački indeks koji prati 40 najvažnijih nemačkih kompanija.
Kako su indeks i ETF povezani?
Velika većina ETF-ova je pasivna. To znači da njihov jedini cilj nije da „pobedi tržište“, već da što vernije prati performanse svog underlying (temeljnog) indeksa. Ako vrednost indeksa S&P 500 poraste za 2% tokom dana, ETF koji ga prati (npr. VOO ili iShares‘ IVV) će takođe težiti da poraste za približno 2%.
Ova veza je ključna: Kada birate ETF, u suštini birate koji indeks želite da pratite. Da li želite da pratite američko tržište? Globalno tržište? Evropske tehnološke kompanije? Zlato? Svaki od ovih izbora ima svoj indeks, a za svaki indeks postoji bar jedan ETF koji ga prati.
2. Šta je to TER (Total Expense Ratio) i zašto je važan?
Najvažniji pokazatelj pri odabiru ETF-a.
TER (Ukupni godišnji trošak) je možda najvažniji pokazatelj pri odabiru ETF-a. TER predstavlja godišnji procenat vašeg uloga koji se plaća kompaniji koja upravlja fondom (npr. Vanguardu, iShares-u) za pokrivanje operativnih troškova. Ovi troškovi se automatski odbijaju od vrednosti fonda, tako da ih vi ne plaćate direktno, već vam smanjuju ukupan prinos.
Šta TER obuhvata?
Troškove upravljanja fondom
Administrativne troškove
Druge operativne troškove.
Zašto je TER toliko važan?
Zbog snažnog uticaja kamate na kamatu dugoročno gledano. Čak i mala razlika u TER-u može imati ogroman efekat na vaš konačni portfelj tokom decenija.
Primer:
Pretpostavimo da investirate 10.000€ na 30 godina sa prosečnim godišnjim prinosom od 7%.
Sa TER-om od 0.20%: Vaša investicija će narasti na ~74.000€.
Sa TER-om od 0.60%: Vaša investicija će narasti na ~66.000€.
Razlika od samo 0.40% koštala vas je 8.000€! Zbog togo se uvek treba truditi da nađete ETF koji prati željeni indeks, ali sa što nižim TER-om. Za široke indekse, TER ispod 0.30% se smatra veoma povoljnim.
3. Način isplate: Reinvestirajući (Thesaurirend) ili Isplaćujući (Ausschüttend)?
Odluka koja utiče na vaš tok prihoda i poresku strategiju.
Ovo je ključna odluka koja utiče na vaš tok prihoda i poresku strategiju. ETF-ovi mogu biti:
a) Akumulirajući (Thesaurirend / Accumulating)
Kako radi? Dividende koje kompanije unutar ETF-a isplate se automatski reinvestiraju nazad u fond. Vi ne primate nikakav novac na svoj račun, već se vrednost jedne akcije ETF-a povećava.
Prednost: Automatska reinvesticija i složeni kamatni efekat. Pogodan za dugoročne investitore koji ne trebaju redovni prihod, već žele maksimalan rast.
Oznaka: U ISIN opisu će stojati „Acc“ ili „C“.
b) Isplaćujući (Ausschüttend / Distributing)
Kako radi? Dividende se sakupljaju i isplaćuju vlasnicima ETF-a u određenim intervalima (kvartalno, godišnje) na njihov brokerski račun.
Prednost: Obezbeđuje redovni prihod. Može biti pogodan za penzionere ili one koji žele pasivni prihod.
Mana: Zahteva od investitora da ručno reinvestira dividendu ako želi da ostvari složeni kamatni efekat. Takođe, dividenda je često predmet poreske obaveze u godini kada je primljena.
Oznaka: U ISIN opisu će stojati „Dist“ ili „D“.
Za početnike koji reinvestiraju, akumulirajući ETF je često praktičniji jer eliminiše potrebu za ručnom reinvesticijom i omogućava potpuno automatski rast.
4. Replikacija: Fizička (Full) ili Swap (Sintetička)?
ETF prati svoj Index
Ovo se odnosi na način na koji ETF postiže svoj cilj da prati indeks. Kako ETF koji se trguje u Frankfurtu može da poseduje akcije američkih kompanija? Postoje dva glavna načina:
a) Fizička replikacija (Physical Replication)
Kako radi? Upravljač fonda fizički kupuje sve akcije koje čine indeks. Ako ETF prati S&P 500, fond će zapravo posedovati akcije svih 500 kompanija u odgovarajućim proporcijama.
Prednosti: Veća transparentnost i manji kontrahentni rizik (rizik da druga strana ne izvrši obavezu). Investitori direktno poseduju underlying asset.
Nedostatak: Može imati malo veće troškove transakcije.
b) Swap replikacija (Synthetic Replication)
Kako radi? Umesto da kupi akcije iz indeksa, fond kupi portfolio zamenskih akcija (često od treće strane, npr. velike investicione banke). Zatim sklapa ugovor razmene (swap) sa bankom, gde se banka obavezuje da će fondu plaćati tačan prinos indeksa u zamenu za prinos tog portfolija zamenskih akcija.
Prednost: Može postići veću tačnost praćenja indeksa, naročito kod egzotičnijih ili teško dostupnih tržišta.
Glavni nedostatak: Uvodi kontrahentni rizik. Ako banka sa kojom je sklopljen swap ugovor bankrotira, ETF može pretrpeti gubitke.
Za početnike, fizički replikirajući ETF-ovi su generalno preporučljiviji zbog svoje jednostavnosti i manjeg rizika.
5. Veličina fonda (AUM) i likvidnost
Veličina fonda (AUM - Assets Under Management)
Ove dve metrike su pokazatelji popularnosti i stabilnosti ETF-a.
Veličina fonda (AUM – Assets Under Management): Ovo je ukupna vrednost svih sredstava uloženih u taj ETF. Fond od nekoliko milijardi evra (npr. 10B€+) smatra se velikim i stabilnim. Veliki AUM ukazuje na povjerenje investitora. Mali fondovi (ispod 100 miliona evra) rijetkije se preporučuju jer mogu imati veće troškove i manju likvidnost, a postoji i rizik da se fond ugasi ako ne privuče dovoljno sredstava.
Likvidnost: Likvidnost ETF-a meri se obimom trgovanja (volume) – koliko se akcija dnevno proda i kupi – i širinom spreada. Spread je razlika između najbolje ponuđene cene (kupovne) i najbolje tražene cene (prodajne).
Visoka likvidnost (veliki dnevni obim, uzak spread): Možete lako kupiti ili prodati po fer ceni, bez velikih troškova.
Niska likvidnost (mali dnevni obim, širok spread): Može biti teško naći kupca/prodavca, a širok spread povećava vaše troškove ulaska i izlaska.
Pravilo: Uglavnom se držite velikih, dobro poznatih ETF-ova sa visokim AUM-om i velikim dnevnim obimom trgovanja.
Bonus: Šta je to Domicil (Domicilij)?
Domicil je pravna zemlja registracije ETF-a. To određuje kojoj jurisdikciji i regulatornom telu ETF podleže, što direktno utiče na poresku efikasnost i zaštitu investitora.
Najčešći domicili za ETF-ove dostupne u Evropi su:
Irska: Apsolutno najpopularniji izbor za međunarodne investitore izvan SAD. Irska ima povoljne poreske ugovore sa SAD-om i drugim zemljama, što znači da se smanjuje stopa poreskog odbiva na dividende iz SAD-a (sa 30% na 15% za irske fondove). Ovo je ogromna prednost dugoročno.
Luksemburg: Takođe veoma popularan i ima slične prednosti kao Irska.
Nemačka, Francuska, itd.: Domicili za ETF-ove usmerene prema domaćem tržištu.
Zašto je domicil bitan?
Ako ste evropski investitor, kupovina američkog ETF-a (sa domicilom u SAD) može biti poreski neefikasna i komplikovana (pogotovo nakon uvođenja MiFID II regulative). Evropski ETF-ovi (npr. irski) su UCITS fondovi, što znači da su regulisani EU zakonima koji pružaju visok nivo zaštite investitora i olakšavaju poresko izveštavanje.
Preporuka za evropske investitore: Uvek birajte UCITS ETF-ove sa domicilom u Irskoj ili Luksemburgu zbog poreskih prednosti i regulativne sigurnosti. Uputstvo na nasem jeziku.
Aplikacija za investiranje
Poštovani čitaoci,
Sadržaj ovog blog posta „Kako odabrati ETF: Ultimate Vodič za Početnike“ ima isključivo informativni i edukativni karakter i ne predstavlja investicioni savet, preporuku ili ponudu za kupovinu ili prodaju bilo koje hartije od vrednosti ili finansijskog proizvoda.
Važna napomena:
Nismo finansijski savetnici. Informacije prikazane u ovom članku zasnivaju se na opštim principima i ličnom istraživanju, a ne na individualnoj proceni vaših finansijskih ciljeva, potreba, apetita prema riziku ili finansijske situacije.
Ulaganje nosi rizik. Vrednost ulaganja može da raste, ali i da opada. Prošli rezultati nisu pokazatelj budućih performansi. Moguće je izgubiti deo ili čak celokupnu uloženu svotu. Berzanski fondovi (ETF-ovi), kao i sve druge investicije, nose inherentne rizike, uključujući gubitak glavnice.
Uradite sopstveno istraživanje. Pre nego što donesete bilo kakvu investicionu odluku, veoma je važno da samostalno proistražite ili se konsultujete sa profesionalnim, licenciranim finansijskim savetnikom kako biste dobili savete prilagođene vašim ličnim okolnostima.
Poreski tretman se razlikuje od zemlje do zemlje i može zavisiti od vaše individualne situacije. Za savete o poreskim implikacijama vaših investicija, obratite se poreskom savetniku.
Autor i sajt ne snose nikakvu odgovornost za bilo kakve odluke donete na osnovu informacija sadržanih u ovom članku. Svi rizici u vezi sa ulaganjem snose isključivo čitaoci i investitori.
